O ANALIZAMA

 


„Smatra se da od svih medicinskih disciplina klinička biohemija i molekularna biologija doživljavaju brži razvoj od mogućnosti njihovog praćena i praktične primene.“Naročito ubrzan razvoj laboratorijske dijagnostike tokom poslednje decenije značajno је doprineo još boljoj dijagnostici, prevenciji i lečenju mnogih bolesti. U našoj laboratoriji je moguće uraditi široku paletu mnogobrojnih analiza na savremenoj i automatizovanoj opremi, a naš laboratorijski tim Vam je na usluzi za svaki vaš laboratorijski zahtev i dilemu. Bilo da Vam je potrebna jedna laboratorijska analiza, njihova šira lista ili samo stručni savet, mi smo tu za Vas.

O pojedinim parametrima informacije možete naći u nastavku:

Glukoza

Povišen nivo glukoze u krvi:

  1. diabetes mellitus (tip I – insulin zavisni diabetess mellitus, tip II – insulin-nezavisni diabetes mellitus)

  2. gestacioni diabetes mellitus, koji tokom života može dovesti do diabetes mellitusa tip 2

  3. hronični pankreatitis

  4. tumor pankreasa koji luči glukagon

  5. hipertireoidizam

  6. feohromocitom

  7. primena određenih lekova

  8. prekomerni unos hrane

  Snižen nivo glukoze u krvi:

  1. idiopatska hipoglikemija

  2. lekovi (insulin, oralni antidijabetici, alkohol)

  3. teška disfunkcija jetre

  4. nedostatak glukokortikoida ili drugih hormona antagonista insulina

  5. tumori pankreasa koji sekretuju insulin

  6. gladovanje

  7. sepsa

  8. intenzivno vežbanje

Parametri lipidnog statusa

Holesterol i trigliceridi su parametri procene rizika od kardiovaskularnih bolesti i čine analize osnovnog lipidnog statusa:

  1. ukupni holesterol

  2. LDL (lipoproteini male gustine)

  3. HDL (lipoproteini velike gustine)

  4. trigleridi

U slučaju stečenih hiperlipoproteinemija povišene vrednosti parametara lipidnog statusa mogu biti posledica:

  1. određenog patološkog stanja (kardiovaskularne bolesti i ateroskleroza, dijabetes melitus, hipotireoidizam, bolesti bubrega)

  2. primene terapije određenim lekovima (kortikosteroidi, tiazidi, neki oralni kontraceptivi, beta blokatori, steroidi, izotretinoin)

  3. egzogenih faktora (određene socijalne ili stečene navike:  gojaznost, alkoholizam)

U slučaju primarnih hiperlipoproteinemija uzrok su najčešće nasledne bolesti metabolizma lipoproteinskih čestica.

Preporučene vrednosti za lipidne parametre:

Holesterol:

Optimalan:          < 5,19 mmol/l

Umeren rizik:      5,2 – 6,19 mmol/l

Visok rizik:           > 6,2 mmol/l

LDL-holesterol:

Optimalan:          < 2,59 mmol/l

Granični:              2,6 – 3,34 mmol/l

Visok rizik:           3,35 – 4,89 mmol/l

Vrlo visok rizik:           > 4,9 mmol/l

HDL-holesterol:

Visok rizik:             < 0,9 mmol/l

Optimalan:           1,0 – 1,54 mmol/l

Nizak rizik:           > 1,55 mmol/l

Trigliceridi:

Optimalan:          < 1,7 mmol/l

Granični:              1,7 – 2,25 mmol/l

Visok rizik:           2,26 – 5,64 mmol/l

Vrlo visok rizik:           > 5,65 mmol/l

ALT i AST

ALT i AST najčešće se određuju u kombinaciji sa ostalim testovima koji mogu odrediti oštećenje jetre, a to sualkalna fosfataza, izoenzimi laktat dehidrogenaze (LDH) i bilirubin.

Povišene vrednosti ALT-a

  1. Akutno oštećenje jetre (izazvano virusnim hepatitisima, terapijom antibioticima, unošenjem velike količine gaziranih pića)

  2. Hronični hepatitis

  3. Toksični hepatitis

  4. Alkoholizam

  5. Nealkoholna masna jetra

  6. Ciroza jetre

  7. Bolesti pankreasa (akutni i hronični pankreatitis i karcinom)

  8. Karcinom jetre ili metastaze

  9. Infarkt miokarda

  10. Akutna mononukleoza

Snižene vrednosti  ALT-a u serumu mogu se javiti kod trudnica i nedostatka vitamina B6, kao I u poslednjem stadijumu bolesti jetre, međutim, snižene vrednosti ALT-a nemaju klinički značaj.

Povišene vrednosti AST-a

  1. Bolesti jetre ( izrazito su povećane vrednosti u slučaju virusnog hepatitisa, akutnog toksičnog hepatitisa, aktivnog hroničnog hepatitisa)

  2. Alkoholizam

  3. Nealkoholna masna jetra

  4. Ciroza jetre ( vrednosti su malo povišene)

  5. Opstrukcija žučnih puteva

  6. Nedovoljan protok krvi kroz jetru

  7. Infarkt miokarda

  8. Oštećenje skeletnih mišića ( progresivna mišićna distrofija, povreda mišića, dermatomiozitis, kao i nakon intenzivnog vežbanja)

Snižene vrednosti  AST-a u serumu mogu se javiti kod trudnica, uremičnih pacijenata I nedostatka vitamina B6, ali nemaju klinički značaj.

Odnos između AST i ALT se naziva DE Ritisov koficijent.

U slučaju blažih oštećenja AST/ALT <0,7, a u slučaju težih oštećenja i u prilog loše prognoze bolesti ukazuje odnos AST/ALT >0,9.

Alkalna fosfataza

Povišene vrednosti alkaline fosfataze:

  1. bolesti kostiju (rahitis zbog nedostatka vitamina D, Paget-ova bolest kostiju, metastaze na kostima, osteogeni sarkom, primarni i sekundarni hiperparatireoidizam, frakture, osteomalacija, osteoporoza, osteomijelit, mijelom)

  2. hepatobilijarne bolesti

Kisela fosfataza

Povišena aktivnost kisele fosfataze:

  1. bolesti prostate (benigna hiperplazija prostate, maligne bolesti prostate, prostatitis)

  2. bolesti kostiju

  3. tromboembolijske bolesti

Smanjena aktivnost nema klinički značaj.

Prostatična kisela fosfataza

Primarno se određivanje aktivnosti prostatične kisele fosfataze primenjuje za dijagnozu i praćenje terapije karcinoma prostate. Pored toga, druge bolesti prostate koje dovode do povećanja aktivnosti prostatične kisele fosfataze su: benigna hiperplazija prostate, prostatitis i infarkt prostate.

 
Pipetting Samples

Kreatinin

Kreatinin je proizvod metabolizma mišića kao deo redovnih, svakodnevnih aktivnosti. Normalno, bubrezi filtriraju kreatinin iz krvi i šalju ga iz tela u urin. Ukoliko je prisutan problem sa bubrezima, dolazi do porasta kreatinina u krvi i manje će se izlučivati urinom. Ako nivoi kreatinina u krvi i/ili urinu nisu normalni, to može biti znak bolesti bubrega. 
Generalno, visoki nivoi kreatinina u krvi i nizak nivo u urinu ukazuju na bolest bubrega ili drugo stanje koje utiče na funkciju bubrega: autoimune bolesti, bakterijska infekcija bubrega, opstrukcija urinarnog trakta, srčana insuficijencija, komplikacije dijabetesa Međutim, abnormalni rezultati ne znače uvek bolest bubrega. Privremeno povećan nivo kreatinina može se javiti kod: trudnoće, intenzivna fizička aktivnost, ishrana bogata crvenim mesom, određeni lekovi. Neki lekovi imaju neželjene efekte koji dovode do porasta kreatinina u krvi.

Urea

Urea je proizvod metabolizma formiran u jetri koji cirkulacijom stiže do bubrega, koji ga zatim filtriraju iz krvi u urin čime se izbacuje iz organizma. Mala količina uree u krvi je normalna jer je ovaj proces u toku. Povećana koncentracija uree u krvi pokazuje da se ona ne filtrira kako treba i može ukazivati na mogući problem sa bubrezima. 
Koncentracija uree se može određivati i kao mera predostrožnosti ukoliko su prisutni faktori rizika za oboljenje bubrega. U ranoj fazi bolesti bubrega nisu prisutni simptomi, ali sledeći faktori mogu povećati rizik: porodična istorija bolesti bubrega, dijabetes melitus, hipertenzija (visok krvni pritisak), bolesti srca.

Scientist in the Lab
Microscope

Bilirubin

Bilirubin je tamno žuti proizvod metabolizma koji se prvenstveno stvara kada telo razgrađuje hemoglobin (oko 80%),  hemprotein u crvenim krvnim zrncima koji im omogućava da prenose kiseonik. Preostalih 20% dnevno stvorenog bilirubina nastaje iz prethodnika eritrocita u koštanoj srži (neefikasna eritrocitopoeza) i drugih hem proteina (mioglobin, citohromi, katalaza). Bilirubin se nalazi u žuči, tečnosti u jetri koja učestvuje u varenju hrane. Većina bilirubina se eliminiše urinom ili fecesom. Akumulira se u krvi kada postoji oštećenje jetre, opstrukcija žučnih puteva ili povećano razaranje crvenih krvnih zrnaca. Određivanje bilirubina ima veliki značaj u diferencijalnoj dijagnostici žutice. U hemolitičkoj žutici gotovo sav bilirubin je u slodobodnoj formi. Kod opstruktivne žutice je uglavnom u konjugovanoj formi. 
Kako se crvena krvna zrnca razgrađuju, deo hemoglobina koji sadrži gvožđe (hem) se pretvara u bilirubin. Bilirubin prolazi kroz dve faze. U prvoj fazi, bilirubin se vezuje za protein koji se zove albumin, što mu omogućava da se prenosi iz krvi u jetru. Bilirubin u ovoj fazi naziva se „indirektni“ ili „nekonjugovani“ bilirubin. Druga faza se odvija u jetri, koja vezuje molekule šećera za „nekonjugovani“ bilirubin. To ga čini rastvorljivim u vodi, što pomaže crevima da eliminišu bilirubin u stolici. Bilirubin u ovoj fazi naziva se „direktni“ ili „konjugovani“ bilirubin. Ukupni bilirubin je zbir direktnog i indirektnog bilirubina. Bilirubin i proizvodi njegovog raspada su odgovorni za žutu boju kod pacijenata sa žuticom, urin i feces. Međutim, bilirubin nije samo otpadni proizvod. Poslednjih decenija nauka je otkrivala korisne uloge koje bilirubin igra u našim telima. Istraživanja sugerišu da bilirubin može da deluje kao moćan antioksidans i antiinflamatorno sredstvo i da može zaštititi od hronične upale i srčanih bolesti

Kisela fosfataza

Povišena aktivnost kisele fosfataze:

  1. bolesti prostate (benigna hiperplazija prostate, maligne bolesti prostate, prostatitis)

  2. bolesti kostiju

  3. tromboembolijske bolesti

Smanjena aktivnost nema klinički značaj.

Prostatična kisela fosfataza

Primarno se određivanje aktivnosti prostatične kisele fosfataze primenjuje za dijagnozu i praćenje terapije karcinoma prostate. Pored toga, druge bolesti prostate koje dovode do povećanja aktivnosti prostatične kisele fosfataze su: benigna hiperplazija prostate, prostatitis i infarkt prostate.

Pipetting Samples and Test Tube